Sajt namenjen LGBT populaciji

Рат за косметско рудно благо

13. 11. 2011

Слободан Кљакић

Политика

 

Окупиране територије – Процењује се да је вредност налазишта олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора (седам стратегијских руда) на Космету и до 1.000 милијарди америчких долара. „Аврупа минералс“, америчка глобална корпорација за истраживање рудног богатства, недавно је „са задовољством објавила“ да почиње бушење у Косовској Каменици, у близини Гњилана. Почетком фебруара 2010. почели су истраживања и на четири налазишта сребра, олова и цинка око Косовске Митровице, пошто је то „европски најпродуктивнији регион за олово и цинк“. Бакар истражују у Режњу. У јулу ове године „Волстрит џорнал“ је објавио вест да је изасланик светског финансијског магната Џорџа Сороша прошле године био пет пута на Космету. И то у друштву албанског милијардера Сахита Мује, с којим Сорош хоће да експлоатише косметски лигнит, процењен на вредност већу од 300 милијарди долара. Извршни директор корпорације „Албански минерали“ Муја као ни Сорош немају у виду само угаљ, већ и олово, хром, цинк, злато, сребро, бакар, никл и друга богатства, закључио је „Волстрит џорнал“. Министарство енергетике Републике Србије проценило је 2009. да је вредност имовине државе Србије у сектору електропривреде, противправно отете на Космету, око 1,5 милијарди долара. У Министарству је Танјугу тада речено да би „вредност тог богатства износила до 100 милијарди евра, када се узме у обзир перспектива и износ који би се добио експлоатацијом и претварањем тог енергетског богатства у електричну енергију“. Ко је боље обавештен о рудном богатству Космета: домаће министарство или Сорош? Корпоративни стручњаци за руде и минерале саопштили су крајем 2008. процену да резерве олова у „Трепчи“ износе 425.000 тона олова, 415.000 тона цинка и 800 тона сребра; да су резерве никла 185.000 тона и кобалта 6.500 тона; да су у руднику „Гребник“, јужно од Глине, доказане резерве 1,700.000 тона боксита. Четири тоне боксита садрже две тоне глинице, из којих се добија тона алуминијума. „Гребник“ би, дакле, могао да произведе 425.000 тона алуминијума. До сада утврђене резерве фероникла на Космету су 15,000.000 тона, али се процењује да су и много веће. Када сам у априлу 2007. на страницама „Политике“ објавио текст под насловом „Косметски ћуп злата“ позвао сам се на тврдње недавно преминулог др Михаила Станишића о рудним богатствима Космета. Помињао је и злато, нафту и изворе воде, тврдио да су та богатства одвајкада скривени узрок надметања за косметски простор, да постоје и писани трагови о том користољубљу, забележени у плановима преотимања тамошњег блага. Зато је радо цитирао запис византијског историчара Христовула из прве половине 15. века: „Ипак, није било само то (потчињавање Срба), него су га (султана) покренула (против Србије) и изванредна својства земље, која су запањујућа и која пружају обиље свакојаких добара. Земља има велико плодно тле, које рађа све могуће плодове и све богато даје… Али најважније је оно у чему она далеко надмашује све остале земље – злато и сребро избија такорећи из извора, и свуда где се оно копа пружа златни и сребрни прах у великим количинама и најбољег квалитета, боље је од онога у Индији. Тиме је српска држава од почетка била повлашћена“. Према речима др Станишића, који је имао поуздана обавештења с разних страна света, само резерве косовског лигнита вреде око 500 милијарди долара. Том податку, због кога смо пре више од четири године обојица наилазили и на подсмехе, постепено се приближава вредност коју је проценио „Волстрит џорнал“. Ревири оловно-цинкане руде су у „Старом тргу“, „Ајвалији“, „Кишници“, руда никла је пронађена на Голешу, у „Главици“ и „Старом Чикатову“. У подручју Ђаковице и Ораховца су лежишта хрома. Бакар и манган се распростиру широм Проклетија. Лежишта магнезита су на Голешу, Стрезовцу, у Дечанима и Дубоцу, тврдио је др Станишић. Према његовим речима, привилеговани кругови моћи процењују вредност налазишта олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора (седам стратегијских руда) на Космету и до 1.000 милијарди америчких долара. У овом тренутку, рударски басен „Трепче“ „изрешетан“ је истраживачким тачкама моћних корпорација. „Лидијан интернешнел“ (до 2006. „Рио тинто“) отворио је 4. новембра 2010. у Приштини свој пословни клуб који ради пуном паром. Како и не би, још почетком 2008. су известили о томе да су у Ораховцу нашли налазиште у коме је 1,87 грама злата на тону узорка (у најбољем случају чак 7,97 грама по тони). „Ово је узбудљиво, ново откриће злата у области која је претходно била позната само по својим никл-кобалт-бакар потенцијалима“, изјавио је Тим Коулин, председник корпорације. Крајем 2007. Нил Кларк је у „Њу стејтсмену“ констатовао да за Џорџа Сороша и његов Фонд „Отворено друштво“ није важно поштовање људских права и основних грађанских слобода – неко друштво је „отворено“ уколико он и његови сарадници могу да зараде велики новац. Кларк је то илустровао Сорошевим улагањем на Косову да би „преузео контролу над рудником ’Трепча’”, где су „огромне резерве злата, олова и других минерала“. Флора Саундерс је још 30. јула 1998. објавила текст под насловом „Косово: Рат је око рудника“ и указала на чињеницу да стручне металуршке и сличне публикације обавештавају уске кругове из света финансија и бизниса о тамошњим великим природним богатствима. Закључила је да ће „Трепчу“ контролисати онај ко оружано победи на Косову, а НАТО доминација на терену би „ставила америчке корпорације у најбољи положај“. Нил Кларк је отимачину рудних блага илустровао баш на примеру „Трепче“. Само неколико месеци после инсталирања НАТО на Космету, Међународна кризна група (МКГ), коју финансира Сорош, објавила је документ под насловом „Трепча: излаз из лавиринта“. Главни савет Мисији Уједињених нација на Косову (Унмик) био је да се „преузме рудник ’Трепча’ од Срба што је брже могуће и објасни како би то требало да се уради“. Снаге НАТО-а, око 3.000 војника, упале су у Топионицу олова у Звечану 14. августа 2000. око пола пет ујутро, затворили је и хиљаде запослених отерали на улице. Читаоце подсећамо да је Бернар Кушнер, шеф Унмика, овако правдао ту акцију отимања „Трепче“: „Као лекар и главни администратор на Косову не могу да дозволим да се опасност по здравље деце и трудница настави за само један дан“. Зато су војници НАТО носили и хируршке маске, да се наводно не отрују „прекомерно загађеним ваздухом“. Показало се како су те маске скривале далекосежно постављене циљеве отимачине туђих богатстава. Пре него што је почела агресија НАТО-а на СР Југославију, Новак Бијелић, директор Комбината „Трепча“, дао је ову изјаву: „Рат на Косову је око рудника, ништа друго. Ово је Србија, ово је српски Кувајт, Косово је срце Србије. Поред овога, Косово има 17 милијарди тона резерви угља“. Његове речи изгледа да је мало ко хтео да чује. 

_______________________________

 

Region | 28.06.2011

 

Kosovo: Prava gej populacije samo na papiru

Homoseksualci na Kosovu se okupljaju po privatnim žurkama

 Zbog zatvorenosti društva i tradicije, malo se zna o gej populaciji na Kosovu, iako zakon priznaje ovu manjinu. Ali njihov realan položaj u društvu nije kao onaj na papiru. Jedinu podršku, kažu, mogu da traže u porodici.  Bedžet Šalja, izvršni direktor Odbora za zaštitu ljudskih prava sa sedištem u Prištini, kaže da  gej populacija na Kosovu nije u dobrom položaju iako je zakonom priznata. Tradicija i okolnosti u kojima žive su samo neki od razloga zašto su oni diskriminisani u društvu.  „Bilo je slučajeva da su oni bili maltretirani od građana. Pre nekoliko godina ni policija se prema njima nije dobro ponašala. To je jednostavno ranjiva i grupa na marginama pa ne mogu da realizuju svoja prava. Država je stvorila zakonsku infrastrukturu, međutim država ne može da ih prati. Sredina i mentalitet ljudi neće da ih prihvate pa nisu dobro prihvaćeni u okolini. Par njih je maltretirano pa je dosta njih otišlo vani zatraživši azil!“   To potvrđuje i Igbala Rugova koja i sama pripada ovoj populaciji. Prema njenim rečima, pre rata bila je bolja organizacija, imale su skoro redovne nedeljne sastanke na kojima su prisustvovale žene iz cele regije. Nakon rata, formirana je grupa, ali se sastaju po privatnim stanovima i zabavama. Žrtve su društva pa je porodica jedina koja ih može podržati. „Znam to jer je mene porodica podržala – zato sam ja još na Kosovu. U suprotnom ne bih bila ovde. To sigurno znam.“ Niko tačno ne zna kolika je gej populacija na Kosovu iako su pojedine NVO vršile neka ispitivanja. Organizovana je i javna debata u okviru programa „Život na Kosovu“, a podržale su ih i neke poznate ličnosti.

 

Parada ponosa ne bi donela nasilje?

 

Parada ponosa, poput ove u Rimu, teško da će uskoro biti u Prištini  . Različita su mišljenja oko eventualne organizacije „Parade ponosa“ . Rugova nije za tako nešto. „To je došlo sa zapada i ja sam protivu toga. Ne možeš ti skoro go da iziđeš na ulicu i kažeš ovo je moje pravo. To nije tvoje pravo. Ti možeš skoro go da iziđeš u svojoj kući, ali ne i na javnom mestu.“ . Šalja smatra da ne bi bilo problema u koliko bi se tako nešto i organizovalo. „Mislim da bi ih neko psovao, ali ne verujem da bi fizički bili ugroženi. Možda bi reagovale neke ekstremne verske struje, međutim reakcije ne bi bile grube. Ipak mislim da bi to prošlo kao jedna šala i atrakcija.“  Igbala Rugova priznaje da su žene u boljoj poziciji od muškaraca i optimista je što se budućnosti kosovske gej populacije tiče. „Mlada generacija – tu mislim na žensku, a ne mušku populaciju – sve je odlučnija da nastavi život onako kako želi.“

Izvor http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15193670,00.html?maca=ser-Blic%20Online-2569-xml-mrss

_______________________________________________________________________________________

P.S.  Sajt http://www.lepotani.com  je veoma popularan medju homoseksualcima na Kosovu. Pisalo mi je mnogo homoseksualaca  koji zive i rade na Kosovu ali moraju da kriju svoje seksualne afinitete. Moj utisak je da gay populacija na Kosovu nije u dobrom polozaju iako je zakonom priznata. Ovim putem pozivam sve homoseksualce koji zive i rade na Kosovu da nam iznesu svoje probleme i da nam pisu o tome kakva je situacija na Kosovu na E-mail  ngo.belgrade@gmail.com