Sajt namenjen LGBT populaciji

Depresija - neprijatelj 21. veka

 

Prema podacima SZO, do 2020. ova bolest postaće vodeći uzrok smrti kod žena. Oko 450 miliona ljudi u svetu boluje od depresije

U Srbiji najmanje 250.000 ljudi ima neki od simptoma depresije

Glavni neprijatelj populacije u 21. veku je depresija. Depresija predstavlja poremećaj raspoloženja, a priroda poremećaja je takva da utiče na način na koji se hranimo, spavamo, kako se ponašamo... Čovek se uglavnom oseća potišteno, nesigurno, tužno... Svako od nas bar jednom u životu osetio se ovako, pa ne čudi podatak da oko 450 miliona ljudi u svetu boluje od depresije, a više od dve trećine samoubistava izvrše osobe koje se nalaze u teškoj depresiji. U Srbiji najmanje 250.000 ljudi ima neki od simptoma depresije, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, do 2020. godine ova bolest postaće vodeći uzrok smrti i onesposobljenosti u ženskoj populaciji, a posle kardiovaskularnih oboljenja drugi uzrok smrti u celokupnoj populaciji.

Predrasude, dijagnoza i lečenje

Jedna od predrasuda vezanih za depresiju jeste da je ovaj poremećaj raspoloženja vezan za slabost karaktera i volje, što nije tačno. Ova predrasuda je deo širokog dijapazona predrasuda vezanih za mentalne bolesti i kao takva je široko raprostranjena među ljudima i vodi u stigmatizaciju. Značajno je ukazati na fenomen „samostigmatizacije" kada osobe usvoje predrasude. Da bi se donela dijagnoza depresije, potrebno je da većina simptoma traje najmanje dve nedelje, i tada se ona leči psihoterapijom ili antidepresivima, ili njihovom kombinacijom.

Tipovi depresije

Postoje tri glavna oblika depresije, a to su laka depresija, srednja (prolazna) depresija i teška depresija. U okviru njih izdvaja se više podtipova, usled kojih dolazi do kombinacije različitih simptoma, promene intenziteta i trajanja simptoma. Bipolarni afektivni poremećaj (manična depresija): Česte i nagle promene raspoloženja, pri čemu se smenjuju depresija i manija, ili su prisutne samo manične epizode. Oko jedan odsto populacije boluje od ovog oboljenja, a lečenje obično zavisi od intenziteta, kao i od vrste poremećaja.

Distimija: Blaga forma hronične, dugotrajne depresije bez naglih uspona i padova, a osoba koja od nje boluje plačljiva je i nedostaje joj osećaj lične vrednosti i samopouzdanja. Osobe koje imaju distimiju često svoje simptome prihvataju kao normalan deo života i nesvesni problema retko se obraćaju za pomoć, ili bar sve dok mogu delimično da funkcionišu.

Ciklotimija: Brze i nagle promene raspoloženja koja se smenjuju s depresivnim raspoloženjem u dužem periodu. Promene raspoloženja su blage i sam porast raspoloženja za pacijenta je ugodan, tako da se retko traži stručna pomoć.

Postporođajna depresija: Obično se javlja u prvih 12 meseci nakon porođaja i to najčešće u prvih nekoliko nedelja ili meseci. Najčešće se javlja posle prvog porođaja. Jedna od osam žena ima problem postporođajne depresije. Žene koje pate od postporođajne depresije osećaju se bezvredno, imaju nedostatak samopouzdanja, osećaj krivice, negativne misli, ekstreman strah za bebu (ili potpunu nezainteresovanost), smanjen libido, probleme sa spavanjem, lako i bez konkretnog razloga zaplaču...

Sezonska depresija (zimska depresija): Javlja se u isto doba godine, najčešće u zimskom periodu. Pospanost i neraspoloženje su dva glavna simptoma. Mogući uzrok ove vrste depresije mogao bi biti i hormon epifize melatonin, na čiju proizvodnju deluje sunce. Osam puta češće se pojavljuje kod žena nego kod muškaraca, i to u periodu od 30 do 40 godina, ali su i deca i adolescenti podložni ovom tipu depresije. Najčešće se leči svetlosnom terapijom.

Atipična depresija: Snažna reakcija na negativne ili pozitivne spoljašnje okolnosti. Obično se javlja prvi put nakon nekog negativnog događaja, kao što su na primer raskid veze, gubitak posla, porodični problemi i tome slično.

Mnogo razloga - Uzorci i stresne okolnosti koje najčešće izazivaju depresiju:

 ■genetska konstitucija

■psihološki razvoj i struktura ličnosti koja se formira u kontekstu porodice i društva

■manjak dnevnog svetla

■smanjeno kretanje

■nezdrava ishrana

■neki lekovi, steroidi, alkohol, droge

■gubitak, smrt nekoga ili nečeg važnog

■samoća, odsustvo ljubavi

■teška bolest (vlastita ili u porodici)

■selidba, promena životnih okolnosti

■siromaštvo, teški uslovi života

■nezaposlenost ili besposlenost

■pretrpljena katastrofa (zemljotres, požar)

■pretrpljeno nasilje (npr. silovanje, razbojništvo, otmica)

■izloženost šikaniranju, zastrašivanju, pretnjama

■sudski proces ili čekanje presude

Simptomi depresije:

1.Osećaj tuge ili žalosti

2.Bezvoljnost, gubitak interesovanja za stvari u kojima smo ranije uživali

3.Nedostatak energije

4.Strah i negativne misli

5.Poremećaji sna - nesanica ili rano buđenje, ali i pojačana potreba za snom

6.Razmišljanje o samoubistvu i smrti uopšte

7.Otežano donošenje odluka

8.Oslabljena koncentracija

9.Smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje

10.Osećaj krivice, bezvrednosti i bespomoćnosti

11.Stalne fizičke smetnje kao glavobolja, vrtoglavica, hronični bolovi, usporenost u kretanju

12.Razdražljivost, agresivnost

13.Nemogućnost opuštanja

14.Gubitak ili povećanje telesne mase

Načini prevencije:

■Vežbajte redovno

■Brinite o zdravlju

■Hranite se zdravo

■Izbegavajte alkohol i droge

■Odmarajte se, spavajte i radite stvari koje vas ispunjavaju

■Pokušajte da se ne opterećujete previse

Izvor  http://www.pressonline.rs/sr/vesti/PresMagazin/story/199969/Depresija+-+neprijatelj+21.+veka.html