Sajt namenjen LGBT populaciji

Vaskrs

Dan radosti

Vaskrs ili Uskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se prema biblijskom predanju obeležava dan kada je Isus Hrist vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na Zemlji darovao večni život.  Prema hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti, to jest prve nedelje posle Velikog petka. Uskrs je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice ili neposredno posle nje. Kod pravoslavnih hrišćana, Uskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja.

 Teodorova subota

U subotu prve nedelje Časnog posta, pada praznik Svetog velikomučenika Teodora Tirona. Toga dana se u pravoslavnim domovima kuva žito kao za slavu.

Lazareva subota Vrbica

Subota uoči praznika Cveti (koji uvek pada u šestu nedelju Časnog posta) posvećena je uspomeni na vaskrsenje četvorodnevnog Lazara i na ulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila. Tada se u crkvu unose mladi vrbovi lastari, tek olistali. Ovaj praznik je praznik dece, majke svečano obuku decu, kupuju im zvončiće vezane na trobojku i stavljaju oko vrata. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila.

Velika nedelja

Ove nedelje crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja. Na Veliki petak poželjno je ništa ne jesti sve do iznošenja plaštanice. Ona se zove još i Strasna sedmica, u kojoj se slavi uspomena na izdaju, hvatanje (hapšenje) i stradanje Isusa Hrista. U ovoj nedelji su najvažniji praznici Veliki četvrtak i Veliki petak. Na Veliki četvrtak je Hrist ustanovio Svetu tajnu pričešća, zato je dobro da se toga dana pričestimo.

Veliki petak

 Na Veliki petak, kada se slavi uspomena na Hristovo raspeće, u našim hramovima po podne iznosi se plaštanica (platno na kojem je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju, prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju i ona će biti ispunjena.

Vaskršnja jaja

 Početak običaja da se za Uskrs pripremaju jaja potiče iz vremena Marije Magdalene, koja je prilikom širenja jevanđelija u Rimu izašla pred cara Tiberija sa rečima „Hristos voskrese“ i pružila mu na dar ofarbano jaje. Tucanje jajima i lomljenje ljuske, koja simboliše okove, predstavlja početak novog života. Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja koji se nije iskorenio, čak ni u gradovima, jeste farbanje jaja za Vaskrs. Jaja se po pravili farbaju na Veliki četvrtak ili Veliki petak, i to najčešće u crveno.

- Jaja je naš narod zacelo bojadisao crvenom bojom još ranije, u kultu predaka, pa je posle taj običaj preneo na Vaskrs - zapisao je o ovom običaju Veselin Čajkanović. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda druga jela. Tog dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.

Post

 Vaskršnji post traje sedam nedelja. Nedeljni ručak, kada se posle 48 dana strogog posta mrsi, predstavlja pre svega nagradu za one koji su se odricali pre svega hrane, ali i ostalih uživanja. Prvo bi se trebalo omrsiti vaskršnjim jajetom, a jagnjetina je uz crveno vino uobičajeno jelo. Običaj je i da se bareno povrće kuvano sa jagnjetinom služi kao prilog, a od vode u kojoj se sve kuvalo napravi čorba.

 Pobusani ponedeljak

Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak i posvećen je mrtvima. Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik služi parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Taj dan se iznose farbana vasršnja jaja na grob i dele se sirotinji.

 Narodni običaji

- Domaćin ispred kućnog praga na uskršnje jutro položi sekiru. Domaćica tada iznosi posudu u kojoj su u vinu bili potopljeni komadići uskršnjeg kolača, koprive, drena i biljke zdravac. Domaćin staje na sekiru, prekrsti se i pozdravi ukućane sa „Hristos voskrese“, na šta oni odgovaraju sa „Vaistinu voskrese” i nakon toga pojede komadić kolača. Prema narodnom verovanju, ovim činom se simbolično pričestio.

- U nekim krajevima, običaj je da se jaje stavlja u prvu brazdu, u žito i lan prilikom sejanja, razbija se o rog vola pred oranje.

 - U davna vremena se vodilo računa da svako dobije jaje po određenoj simbolici - mladići i devojke bi dobijali jaje s venčićem da pronađu životnog saputnika. Dever - jaje sa išaranim budilnikom ili rukom sa prstenom, satom i cvećem.

 - Običaj nalaže da svaki čovek kada se probudi protrlja obraze crvenim jajetom da bi bio zdrav i rumen cele godine.

- Vaskršnje jaje nije valjalo nositi za stokom. Naročito se izbegavalo nošenje crvenih jaja da se stoka ne bi međusobno klala i krvila.

 - U Kikindi momci polivaju vodom devojke, a one im poklanjaju farbana jaja. Veruje se da to ženskoj deci donosi dobro zdravlje.

 

 Simbolika  

Crvena boja simboliše Hristovu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti.

Čuvarkuća ili stražar

 Prvo obojeno jaje ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se čuvarkuća ili stražar, stražnik, jer se veruje da ukućanima čuva zdravlje.

Izvor http://www.alo.rs/vesti/48286/Dan_radosti

__________________

~ TRI STABLA ~

 

Na vrhu jednog brda rasla su tri mala stabla i maštala o tome šta će postati kad odrastu. Prvo stablo zagledalo se u blistajuće zvezde što su sjale kao dijamanti na nebu:  „Ja ću čuvati blago“ – reče – „Želim da budem prekriven zlatom i ispunjen dragim kamenjem. Ja ću biti najlepša škrinjica za blago na celom svetu.“  Drugo stablo se zagledalo u mali potok što je probijao svoj put prema okeanu. „Ja želim da budem snažni brod. Želim da plovim širokim morem i nosim velike kraljeve. Ja ću biti najveći brod na svetu.“  Treće stablo zagledalo se u dolinu gde je mnogo ljudi užurbano radilo u velikom gradu .  „Ja uopšte ne želim da napustim ovo mesto“ – reče. „Ja želim da narastem tako visoko da ljudi koji žele da vide moj vrh moraju da zastanu, pogledaju nebo i pomisle na Boga. Ja ću biti najviše drvo na celom svetu.“  Prošle su godine. Padale su kiše, sijalo je sunce i tri stabla postala su visoka i snažna. Jednoga dana tri drvoseče su došle na planinu. Prvi drvoseča pogleda stablo i reče:  „Ovo je stablo prekrasno! Upravo ono što mi treba.“ Zamahne oštrom sekirom i stablo je brzo palo.  „Sada će od mene napraviti prekrasnu škrinjicu“ – pomisli stablo – „Čuvaću mnogo prelepog blaga."  Drugi drvoseča pogleda drugo stablo.  „Ovo je drvo snažno i čvrsto. Upravo ono što mi treba.“ Zamahne sekirom. I drugo stablo je palo. „Sada ću zaploviti velikim vodama. Postaću veliki brod dostojan kraljeva.“ – pomisli drugo stablo. Kada je treći drvoseča krenuo prema trećem stablu, njegovo srce je zastalo. Uspravilo se u visinu i hrabro pokazivalo prema nebu. No, drvoseča nije čak ni pogledao stablo. „Meni odgovara bilo koje drvo.“ Zamahne sekirom i sruši drvo. Prvo stablo je bilo srećno kad ga je drvoseča predao stolaru, ali stolar nije razmišljao o škrinjici za blago. Umesto toga njegove žuljevite ruke vešto su izradile jasle za seno. Jednom prelepo drvo nije bilo prekriveno zlatom ni ispunjeno blagom. Bilo je pokriveno prašinom i ispunjeno senom za gladne životinje. Drugo stablo se nasmešilo kad ga je drvoseča odneo u brodogradilište. No, nikom nije bio potreban veliki prekookeanski brod, tako da je jednom snažno i čvrsto stablo postalo običan ribarski čamac. Premalen i preslab za okean, čak i za reku, završio je na jezeru. Svaki dan bio je ispunjen ulovljenom ribom. Treće stablo bilo je zbunjeno jer ga je drvoseča doneo u pilanu, raspilio u čvrste grede i ostavio tamo da stoji. „Šta se dogodilo?“ – pitalo se nekad visoko i snažno stablo – „Sve što sam ikad želeo bilo je da stojim na vrh brda i pokazujem prema Bogu.“ Prošlo je mnogo dana i noći. Tri stabla su već gotovo zaboravila svoje snove. Ali jedne noći zlatna svetlost razlila se iznad prvog stabla, kada je mlada žena položila svoje tek rođeno Čedo u jaslice. „Želeo bih da mogu da napravim kolevku od njega“ – prošaptao je njen muž. Mlada žena ga je nežno uhvatila za ruku i uz osmeh rekla: „Ove jaslice su prekrasne.“ I odjednom je prvo drvo postalo svesno da drži i čuva najveće blago na svetu. Jedne večeri u stari ribarski čamac ugurali su se jedan vrlo umoran Čovek i njegovi prijatelji. Čovek je odmah zaspao. Odjednom se digla velika oluja. Drvo je zadrhtalo. Znalo je da ne može prevesti toliko putnika po takvoj oluji. Tada se Čovek probudio, ustao i ispružio ruke govoreći: „Mir.“ Oluja je prestala isto tako brzo kao što je i počela. I odjednom – drugo drvo je bilo svesno da nosi Kralja neba i zemlje.  Jednog petka ujutro treće drvo je bilo iznenađeno kada su njegove grede bile izvučene iz zaboravljene hrpe drva. Ustuknulo je preplašeno kad su ga nosili kroz razjarenu i podrugljivu gomilu. Zadrhtalo je kada su vojnici pribili ekserima Čovekove ruke na njega. Osećalo se ružno, zlo i okrutno. Ali u nedjelju ujutro, kad je sunce izašlo i kada je zemlja i sve na njoj treperilo od radosti, treće drvo je znalo da je ljubav Božja sve izmenila. Ona je učinila prvo drvo prelepim. Ona je učinila drugo drvo snažnim. A svaki put kad ljudi pomisle na treće drvo – misliće na Boga. A to je bolje nego biti najviše drvo na svetu.