Sajt namenjen LGBT populaciji

SRBIJA CE BITI MONARHIJA!!

Sahrana kneza Pavla danas na Oplencu

Web Team   http://www.lepotani.com   prognozira da će nestati Republika Srbija i da će Srbija biti monarhija. Na prijestolje neće doći prijestolonasljednik Aleksandar, nego jedan od njegovih sinova, Petar, kojega podržava Zapad, posebno Velika Britanija.

Sta Vi mislite,da li ce Srbija biti monarhija? Pisite nam na E-mail  ngo.belgrade@gmail.com

 

Zaista je skandalozno da ćerka kneza Pavla kneginja Jelisaveta Karađorđević NEMA svoj sopstveni apartman na Belom Dvoru?!?!  Kneginja Jelisaveta Karađorđević danas stanuje kao podstanar iako kao ćerka kneza Pavla ima pravo da dobije i da stanuje u sopstvenom apartmanu na Belom Dvoru. Trenutno u grandioznom Belom Dvoru stanuju samo prijestolonasljednik Aleksandar i  njegova supruga. Njegovi sinovi zive i rade u inostranstvu i  samo ponekad svrate u posetu. 

Mladi Princ Petar Karađorđević je harizmatican i  obrazovan. On je takodje rezervisan i  distanciran,za razliku od njegove brace koji su mnogo opusteniji momci! 

 

 

 

 

_______________________________________

 

Karađorđevići na jedvite jade platili ratu za struju

Ukoliko prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i princeza Katarina sledeći mesec ne uplate deo duga za potrošenu struju u kraljevskom kompleksu koji je od maja prošle godine narastao na neverovatnih 6,3 miliona dinara, Beli dvor će ostati u mraku, saznaje „Alo!“ iz izvora u Elektroprivredi Srbije. Naime, iako su Karađorđevići u sredu uspeli da postignu dogovor sa nadležnima iz EPS-a o otplati duga i uplatili oko 500.000 dinara prvu ratu, zbog teške ekonomske situacije u kojoj se kraljevska porodica našla postoji mogućnost da već sledećeg meseca prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina, umesto uz svetlost lustera, večeraju uz sveće. Da je materijalna situacija kraljevskog para ozbiljno narušena, potvrđuju i u samom Belom dvoru, gde kažu da i uz najbolju volju i želju nisu u stanju da održavaju ogroman kompleks od 4.000 kvadrata.  - Pored svih ostalih obaveza i projekata koje prestolonaslednik i princeza imaju, održavanje kompleksa čak i uz pomoć Ministarstva kulture, koje godišnje za ovu namenu isplaćuje 40 miliona dinara, postalo je nemoguća misija - istakla je Katarina Jakovljević, zadužena za odnose sa medijima. Ona je istakla da nema ingerencije da detaljnije objasni finansijsku situaciju Karađorđevića, uz objašnjenje da je to stvar lične prirode. U Ministarstvu kulture ističu da Beli dvor već tri godine od ove institucije dobija na godišnjem nivou 40 miliona dinara za očuvanje kulturne baštine i projekte od kulturne važnosti za Srbiju i da su ta sredstva do sada redovno isplaćivana.  - U 2010. godini je odobreno 40 miliona dinara za redovno održavanje i preventivnu zaštitu kompleksa Belog dvora. U 2011. godini je dodeljena ista suma za redovno održavanje i prezentaciju spomenika kulture dvorskih kompleksa na Dedinju, dok je ove godine isplaćena suma od 40 miliona dinara za prevenciju, zaštitu i dostupnost kulturne baštine dvorskog kompleksa - rečeno nam je u ministarstvu.

Kriju gde su otišli milioni

U Belom dvoru juče nisu bili raspoloženi da nam daju odgovor na pitanje zbog čega deo sredstava koje ministarstvo iz budžeta svake godine odvaja za ovaj kompleks nisu uplatili na račun za struju.  - Ono što mogu da kažem jeste da smo zahvalni zbog toga što smo uspeli da postignemo dogovor sa EPS-om - navela je Katarina Jakovoljević. Izvor ALO

 

Pisite nam na E-mail ngo.belgrade@gmail.com

___________________________________________

P.S. Malo je poznato da Knezu Pavlu mozemo da zahvalimo za Narodni muzej i veoma vrednu i  atraktivnu kolekciju umetnickih slika.

       ________________________________________________________________________________________________________________

 

Aleksandar i Jelisaveta Karađorđević stigli na Oplenac, sahrana kneza Pavla u podne   . Veliki broj građana okupio se jutros ispred crkve Svetog Đorđa na Oplencu, gde će biti položeni posmrtni ostaci kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikola Karađorđevića. Građani Tople, ali i cele Srbije, organizovano u kolonama autobusa pristižu na Oplenac, gde u tišini uz zvuke crkvenih zvona čekaju da odaju poštu poslednjem vladaru Kraljevine Jugoslavije.  Kovčezi kneza Pavla i njegove uže porodice biće položeni u kritpti crkve na Oplencu, koja je zadužbina kralja Petra Prvog Karađorđevića. Svetu liturgiju služiće vladika vranjski Pahomije. Polaganju u kriptu prema najavama prisustvovaće samo članovi porodice, a okupljenim građanima tokom ceremonija obratiće se ćerka kneza Pavla kneginja Jelisaveta Karađorđević i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je i predsednik Organizacionog odbora za prenos posmrtnih ostataka članova porodice Karađođević Vlade Srbije.  Među okupljenim na Oplencu su i građani u uniformama kraljeve vojske, pripadnici Ravnogorskog pokreta, sveštenici... Sahrana posmrtnih ostataka članova porodice Karađorđević, ekshumiranih 28. septembra na groblju u Lozani, planirana je za podne, a prethodiće joj sveta liturgija od 10 sati.  Obraćanje predsednika Srbije predviđeno je za 13 časova, najavila je Pres služba predsednika Republike. Posmrtni ostaci Krađorđevića preneti su u četvrtak iz Lozane u Beograd, gde su dočekani u Sabornoj crkvi u prisustvu državnog vrha, crkvenih velikodostojnika i brojnih građana.

Rehabilitovan u decembru prošle godine

Knez Pavle Karađorđević rehabilitovan je 15. decembra 2011. godine, čime je poništena odluka iz 1945. kojom je proglašen za ratnog zločinca kome su oduzeta građanska prava i imovina u zemlji.  Knez Pavle je rođen u Petrogradu 1893. godine, vladao je Kraljevinom Jugoslavijom sedam godina (od 1934. do 1941). Umro je u Parizu septembra 1976. godine.

 ____________________

 

Portret Jelisavete Karađorđević: Kneginja

____________________________________

“Teško mi je danas, a biće još teže”, izjavila je princeza Jelisaveta Karađorđević nakon što su posmrtni ostaci njenog oca, majke i brata u četvrtak, 4. oktobra, stigli u Srbiju. Potom su pod policijskom pratnjom vozila sa kovčezima krenula ka gradu iz kojeg su 71 godinu ranije knez Pavle, kneginja Olga i knežević Nikola sa Jelisavetom i njenim najstarijim bratom Aleksandrom, pod vojnom stražom ispraćeni do grčke granice, a odatle krenuli put Afrike u izgnanstvo.  Jelisaveta se u otadžbinu za stalno vratila pre deset godina, mada je u Srbiji boravila i ranije. A kada je kao supruga dr Manuela Uloa Elijasa, bivšeg premijera Perua i ministra ekonomije, finansija i trgovine, dolazila u Srbiju, iskoristila je priliku da poseti i Oplenac. Poželela je, naime, da poseti grobove svojih predaka koji počivaju u kripti Crkve Svetog Đorđa, a tadašnji predsednik Predsedništva SFRJ Sergej Krajger je to dozvolio, pa je s vozačem peruanske ambasade skoknula do Topole.  Jelisaveta, koju je slikarka Olja Ivanjicki zvala “Karađorđe bez brkova”, inače je prva od Karađorđevića koja se odvažila da posle 1941. uopšte dođe u Srbiju. Stigla je i na Gazimestan, na proslavu 600 godina Kosovske bitke.  Brak s peruanskim političarem bio joj je treći po redu. Pre toga je bila udata za američkog proizvođača odeće Hauarda Oksenberga, a potom za bankara Nila Balfura. Između druga dva braka bila je verena za čuvenog velškog glumca Ričarda Bartona.  Iz prvog braka ima ćerke Kristinu i Katarinu. A upravo se preko Katarine veliki deo populacije u Srbiji sredinom osamdesetih godina i setio Jelisavete, jer je Katarina glumila u sapunici „Dinastija“.  Dugo godina bila je u sukobu sa svojim bratancem Aleksandrom, princem i starešinom Doma Karađorđevića. A do prvih varnica došlo je još pre dvadesetak godina u Londonu, kada je, kako je rekla, Aleksandar počeo da viče na nju i da je grubo ispituje: „Zašto ideš u Beograd, koji su tvoji ciljevi, zašto odlaziš tamo bez moje dozvole“.  Posle toga mesta za nju nije bilo ni za porodičnim stolom, ni u Belom dvoru, koji je 2002. Aleksandru odlukom Savezne vlade dat na korišćenje. Uprkos Aleksandrovom protivljenju, 2004. kandidovala se i na predsedničkim izborima i osvojila 2,1 odsto glasova.  Nesporazumi su rešeni letos kada je u Belom dvoru Aleksandar ugostio Jelisavetu, njenog partnera Dragana Babića i njenu ćerku Katarinu.  Jelisaveta Karađorđević se bavi humanitarnim radom preko svoje fondacije, kreira parfeme, a autorka je i četiri knjige za decu.  Rođena je 7. aprila 1936. u Beogradu. Ima državljanstvo Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva.